Dr Dimitrije Stojanović, pneumoftiziolog, OB Pirot
Šta je astma?
Astma je hronična, opstruktivna, upalna bolest disajnih puteva. Bolest karakteriše pojačana reaktivnost bronhija na različite nadražaje i javlja se u epizodama – akutna pogoršanja bolesti smenjuju se s periodima u kojima nema simptoma astme.
Glavna karakteristika astme je bronhospazam (suženje disajnih puteva), koji izaziva pojavu zviždanja, osećaj pritiska u grudima i kratkoću daha.
Epidemiološki podaci
Procenjuje se da u svetu od astme boluje više od 300 miliona ljudi, odnosno prosečno 1:20. Samo u SAD sada ima 26 miliona obolelih. Prevalenca astme kontinuirano raste od 1970. godine, a predviđa se da će u svetu do 2025. godine biti još 100 miliona obolelih.
Od astme u najranijem detinjstvu češće obolevaju dečaci nego devojčice, a nakon puberteta astma postepeno postaje češća kod žena.
Uprkos rastućoj prevalenci oboljenja, zabeležen je pad mortaliteta. Na globalnom nivou 2016. bilo je 417.918 smrtnih slučajeva od astme, a svakog dana nepotrebno umire oko 1.150 ljudi. Porast smrtnosti se beleži u grupi pacijenata starijih od 60 godina.
Kako nastaje astma?
Patogenetski astma nastaje kao posledica edema (oticanja) sluzokože disajnih puteva, hipersekrecije (pojačanog lučenja) žlezdi u disajnim putevima i spazma (grča) glatkih mišića u zidu disajnih puteva, što sve dovodi do sužavanja disajnih puteva koji prenose vazduh u pluća i iz njih. Napad izaziva pogoršanje specifične upale (IgE posredovana reakcija hipersenzitivnosti) u disajnim putevima, koja je karakteristična za astmu, jer je u neposrednoj okolini prisutan neki provocirajući faktor astme.
Ove promene, ukoliko kratko traju, reverzibilne su, prolaze spontano ili pod dejstvom lekova. U slučaju dugotrajnog, hroničnog perzistiranja ove inflamacije dolazi do ireverzibilnih promena u vidu trajnog remodelovanja disajnih puteva. Tada dolazi do zadebljanja bazalne, vezivnotkivne membrane, zadebljanje sloja glatkomišićnih ćelija i povećanja broja žlezdi u disajnim putevima. Ove promene dovode do trajnog poremećaja u protoku vazduha koji se više ne može potpuno vrati u normalu, ni spontano, ni pomoću lekova.
Šta uzrokuje astmu?
Astma je najčešća hronična bolest dečjeg uzrasta i često se prvi put javlja upravo u detinjstvu. Atopija (genetska sklonost imunosistema da proizvodi antitela na neke supstance koje nazivamo alergenima) i alergije (IgE posredovana reakcija hipersenzitivnosti) u porodici najveći su faktori rizika za razvoj te bolesti kod dece.
Iako genetika ima veliku ulogu u nastanku astme, nasleđuje se sklonost prema bolesti, a ne sama bolest. Postoje rizici zbog načina života i faktora okoline, koji mogu pomoći u nastajanju ili u nekim slučajevima pogoršanju stanja već razvijene astme.
Alergijski uzročnici su različiti:
Postavljanje dijagnoze astme
Dijagnoza astme postavlja se na osnovu podataka iz istorije bolesti pacijenta, fizikalnog pregleda, postojanja rizikofaktora za nastanak bolesti, kožnih i inhalacionih testova i funkcionalnih dijagnostičkih testova (spirometrija, bronhodilatatorni i bronhoprovokativni testovi).
Terapija
Nove smernice Globalne inicijative za astmu (GINA) ukazuju da je važno sprovoditi ispravnu i trajnu terapiju. Simptomatska terapija, koja se donedavno redovno koristila za kratkotrajno uklanjanje tegoba astme, sada se definiše kao alternativna, jer njeno učestalo korišćenje otežava postizanje kontrole astme, odnosno uklanja samo površne simptome.
Cilj lečenja astme je smanjivanje broja simptoma ili njihovo potpuno uklanjanje, održavanje plućne funkcije i smanje broja pogoršanja bolesti i na taj način obezbeđivanje dobrog kvaliteta života pacijenta, a sve to uz minimalnu dozu leka.
Proces lečenja podrazumeva interdisciplinarnu podršku. Lečenje astme uključuje medikamentozne, higijensko-epidemiološke i edukativne mere, a pri lečenju se primenjuju lekovi za dugotrajnu kontrolu bolesti i za ublažavanje simptoma bolesti.
Međunarodna istraživanja pokazuju da više od 50% pacijenata sa astmom ima bespotrebno učestale simptome i smanjen kvalitet života zbog loše kontrole astme, a preko 90%pacijenata sa astmom još uvek smatra da su prisutni simptomi uobičajni deo života.
Neki bolesnici nedeljama, mesecima, pa ponekad čak i godinama imaju stabilno stanje, a onda iznenada zapadnu u period akutnog asmatičnog napada. Različite osobe različito reaguju na različite faktore:
ŠTA MOŽETE SAMI DA URADITE KAKO BISTE SPREČILI POJAVU POGORŠANJA
ASTMA JE HRONIČNO OBOLJENJE I LEČI SE I KAD NE DAJE SIMPTOME !!!
ZAKLJUČAK
Astma je hronična bolest koja, uz naizmeničnu smenu remisija i egzacerbacija, prati pacijenta celog života i, nažalost, ne može se izlečiti. Ono što može da se uradi jeste da se bolest, primiri i uspava, odnosno da se pacijent uvede u što duže periode remisije, kada je potpuno bez tegoba i subjektivno zdrav. Da bi se ovo postiglo, potrebno je poštovanje određenih pravila:
Primenom ovih pravila narušavanje kvaliteta života kod pacijenta s bronhijalnom astmom je minimalno i izuzetno retko, a svakodnevno funkcionisanje neometano i produktivno. Takođe, ovako se sprečava i progresija bolesti ka teškoj astmi kada bi pacijent stalno, u većoj ili manjoj meri, osećao tegobe, s trajno narušenim kvalitetom života i postojanjem perioda vitalne ugroženosti.
REFERENCE