Kolonoskopija
Kolonoskopija je metoda kojom se savitljivi aparat koji sadrži kameru i svetlo uvodi kroz prirodni završni otvor (čmar) u debelo crevo, nakon čega se pažljivim napredovanjem i uvođenjem aparata, uz uduvavanje vazduha da bi se crevo adekvatno proširilo, iznutra pregleda sluznica debelog creva. Određene promene koje se uoče zahtevaju uzimanje uzoraka radi postavljanja dijagnoze mikroskopskim pregledanjem tkiva, što se izvodi malim bioptičkim kleštima, a moguće je i izvođenje određenih intervencija tokom pregleda pomoću specijalnih dodataka (zaustavljanje krvarenja, uklanjanje polipa itd.).
Kolonoskopija se izvodi uvek kada postoji sumnja na postojanje oboljenja u predelu debelog creva ili završnog dela tankog creva. U prvom redu, namenjena je pacijentima koji imaju probleme sa crevnim pražnjenjem (dugotrajniji nerazjašnjeni prolivi, naglo nastali zatvori, prisustvo skrivenog ili vidljivog krvarenja, otežano pražnjenje, hitan nagon na stolicu, lažni pozivi, osećaj nedovoljne ispražnjenosti i sl.), ali se radi i kod nejasnih bolova u trbuhu, nadimanja, poremećaja varenja hrane, utvrđivanja uzroka malokrvnosti, gubitka na telesnoj masi ili bilo koje druge sumnje na postojanje moguće bolesti unutar debelog creva, a naročito prisustvo tumora. U svakom slučaju, potrebu za pregledom procenjuje lekar specijalista na osnovu pregleda pacijenta i urađenih dopunskih nalaza.
Pregled debelog creva je u određenim trenucima neprijatan i u različitom stepenu bolan, što zavisi u najvećoj meri od položaja i izgleda debelog creva, strukture okolnih organa, prisustva patoloških procesa u trbušnoj duplji, kao i osetljivosti i tolerancije samog pacijenta na bol. Samo uzimanje uzoraka za analizu je bezbolno. Da bi sam pregled bio uspešan, potrebno je da se pacijent u potpunosti pripremi i pročisti crevo prema datom uputstvu i da svom na lekaru prijavi sve bolesti i eventualne alergije od kojih boluje i za koje zna, kao i uzimanje svih lekova kako bi se po potrebi korigovala terapija u odnosu na termin izvođenja pregleda. Naročito je bitno prijaviti uzimanje lekova koji utiču na mehanizam zgrušavanja krvi.
Kolonoskopija je u suštini veoma precizna metoda pregleda, ali je u malom procentu slučajeva moguće da neke promene ostanu nezapažene, što je najčešće posledica nedovoljno dobre pročišćenosti ili složene strukture i izgleda creva.
Veoma je važno znati da endoskopski pregled ili intervenciju izvodi stručan i obučen tim sa adekvatnom opremom. Sam pregled i intervencija su uglavnom bezbedni za pacijenta, ali su i uz najveću pažnju u veoma malom broju slučajeva moguće određene komplikacije. U retke moguće komplikacije spadaju povreda zida creva sa probojem creva, jače krvarenje, zapaljenje trbušne maramice, ređe poremećaji cirkulacije, disanja i rada srca, a veoma retko alergijske reakcije na eventualno primenjeni lek (spazmolitik ili anestetik) ili ulazak bakterija iz creva u cirkulaciju sa pojavom sepse. Ova opasnost je smanjena zbog nadzora medicinskog tima koji izvodi pregled sa eventualnim produženim posmatranjem. Ukoliko ipak dođe do pojave neke od komplikacija, pacijenti se adekvatno zbrinjavaju i po potrebi zadržavaju ili upućuju na bolničko lečenje u zavisnosti u kojoj ustanovi se intervencija radi. Određene komplikacije moraju se zbrinjavati hirurški (obilna krvarenja, proboj creva). Smrtni ishodi tokom endoskopskih pregleda su izuzetno retki i vezani su uglavnom za neko ranije, teže oboljenje samog pacijenta. Da bi se pomoglo medicinskom timu u sprečavanju komplikacija, sa sobom uvek treba poneti svu medicinsku dokumentaciju koja ukazuje na prisustvo bolesti koja može uticati na tok izvođenja pregleda, naročito se ovo odnosi na visok pritisak, bolesti srca, pluća, krvi ili drugih važnih organa. Takođe je potrebno slušati savete medicinskog osoblja tokom pregleda u cilju što bezbolnijeg i uspešnijeg pregleda. U novije vreme, tamo gde postoje mogućnosti, kolonoskopija se može izvesti uz primenu određenih vrsta anestezije, što eliminiše neprijatnost samog pregleda.
Po završetku izvedenog pregleda ili intervencije, oporavak je najčešće brz uz mogućnost prolaznog osećaja blagih grčeva u trbuhu, nadutosti, nelagodnosti u predelu čmara, ređe pojave sasvim male količine krvi prilikom brisanja. U slučaju pojave krvarenja nakon povratka kući, visoke temperature ili jakih bolova u trbuhu, odmah je potrebno javiti se lekaru. Pacijenti koji su pregled radili u anesteziji mogu osećati blagu nestabilnost, ošamućenost i pospanost, zbog čega ih nakon pregleda posmatra anesteziolog, uvek se puštaju uz pratnju druge osobe i toga dana postupaju po uputstvima, odnosno ne upravljaju saobraćajnim sredstvima i ne obavljaju poslove koji bi mogli dovesti do povređivanja.
U svakom konkretnom slučaju, uvek je potrebno tražiti objašnjenja i savete lekara, kako u pogledu pripreme za kolonoskopiju, toka pregleda i nalaza tako i o ponašanju nakon samog pregleda.