Srbija

Alergije – preosetljivost savremenog života

Mr ph. Andrijana Todorović

Kada je reč o alergijama, sve češće se susrećemo sa definicijom – bolest savremenog doba. Gotovo da nema čoveka koji ne vodi borbu s nekom vrstom alergije ili intolerancije. Procenjuje se da oko 30-40 procenata ljudi u svetu boluje od jedne ili više alergijskih bolesti.

Alergije predstavljaju preosetljivost nekog organa ili celog organizma na određenu materiju iz okruženja. Naziv je dobila od grčkog izraza allos ergos, što u slobodnom prevodu znači – izmenjena ili izmeštena reaktivnost odbrambenog sistema organizma. Najčešći alergeni s kojima se susrećemo su polen, prašina, plesni, grinje, životinjske dlake, hrana (jaja, mleko, čokolada, kikiriki, soja).

Alergije se mogu javiti u bilo kom uzrastu, a važan uticaj na njihovu pojavu imaju genetski faktori. Ukoliko roditelji nemaju sklonost ka alergijama, šansa da se kod dece razvije neki oblik preosetljivosti je 15%. Ukoliko je jedan roditelj alergičan, taj procenat se povećava na 30%, a ukoliko oba roditelja imaju neku vrstu alergije, verovatnoća da će se alergija razviti kod dece je čak 60%.

Najčešće alergijske bolesti su astma, alergijski konjunktivitis, alergijski rinitis i atopijski dermatitis. Simptomi alergija disajnih puteva su karakteristični i lako prepoznatljivi. Najčešće se manifestuju svrabom, peckanjem, suzenjem i crvenilom u očima, kijavicom i vodenkastom sekrecijom iz nosa. Kod ozbiljnijih stanja dolazi do otežanog disanja, stezanja i sviranja u grudima, brzog zamaranja i napada gušenja.

Atopijski dermatitis je vrsta alergijske reakcije kod koje, za razliku od ostalih tipova, nije zahvaćen respiratorni sistem, već je koža organ koji je reaktivan u kontaktu sa alergenima. Karakteriše se crvenilom, suvoćom i svrabom. Osip na licu je izraženiji kod dece. Pored lica, osip se javlja u predelu očiju, na naborima laktova, iza kolena (posebno kod odraslih). Identifikacija i izbegavanje alergena najvažniji su korak u sprečavanju alergijskih reakcija i smanjivanju simptoma.

Upotreba probiotika kod dece i odraslih pokazala se veoma efikasnom u prevenciji alergija. Njihovo antialergijsko dejstvo zasnovano je na jačanju imunološke odbrane organizma i balansiranju aktivnosti imunoistema. Dokazano je da upravo bakterijska kultura Lactobacillus casei inhibira antigen indukovanu sekreciju IgE antitela regulisanjem sekrecije citokina. Preventivna upotreba probiotika se naročito savetuje bebama rođenim u visokorizičnoj porodici. Takođe, kod ovih beba se savetuje obavezno dojenje prvih četiri do šest meseci ili upotreba hipoalergenih veštačkih formula.

Uopšteno, ne postoji lek protiv alergija, ali postoji nekoliko vrsta lekova koji se koriste za ublažavanje i lečenje upornih i dosadnih simptoma alerije.

To su antihistaminici, dekongestivi, kortikosteroidi i njihove kombinacije.

Dostupna je i imunoterapija u vidu injekcija protiv alergija ili sublingvalnih tableta koje postepeno povećavaju sposobnost organizma da toleriše alergije.

Antihistaminici se godinama već koriste kao efikasni lekovi u terapiji simptoma alergija. Mogu biti u vidu tableta, sirupa, nazalnih spejeva ili kapi za oči. Najpoznatiji antihistaminici su cetirizin, levocetirizin, loratadin, desloratadin, feksofenadin, hlorfeniramin, difenhidramin.

Pri kontaktu sa alergenom u organizmu dolazi do pojačanog imunološkog odgovora. Ćelije imunosistema, poznate kao mastociti, aktiviraju se i oslobađaju histamin, koji se vezuje za receptore u krvnim sudovima uzrokujući njihovo povećanje. Histamin se takođe vezuje i za druge receptore izazivajući crvenilo, oticanje, sekreciju iz nosa, peckanje i suzenje očiju, kao i promena na koži u vidu svraba, crvenila, plikova. Blokirajući histamin vezivanjem za njegove receptore, antihistaminici sprečavaju nastanak ovih simptoma. Neželjeni efekti antihistaminika su uglavnom retki i blagi u vidu pospanosti i usporenosti, glavobolje ili suvoće usta.

Dekongestivi su lekovi koji se koriste za ublažavanje nazalne kongestije i često se koriste u kombinaciji sa antihistaminicama kod alergija. Mogu biti u vidu kapi, sprejeva za nos, ali i u vidu sirupa i tableta. Sprejevi i kapi za nos moraju se koristiti obazrivo i ne duže od nekoliko dana jer mogu dovesti do atrofije sluzokože nosa i pogoršanja simptoma. Tablete i sirupi su bezbedni za dužu upotrebu. Najčešće korišćeni dekongestivi su efedrin, pseudoefedrin, nafazolin, ksilometazolin, oksimetazolin. Njihovo dejstvo se sastoji u smanjenju otoka sluzokože nastalog kao odgovor na kontakt sa alergenom, smanjenju crvenila i lučenja sekreta. Dekongestivi mogu dovesti do povećanja krvnog pritiska, pa se ne savetuju ljudima sa hipertenzijom i glaukomom.

Kortikosteroidi su lekovi koji se takođe koriste u terapiji alergija i simptoma povezanih sa alergijama, jer smanjuju upalu koja nastaje oslobađanjem histamina. Mogu se naći u raznim farmaceutskim oblicima, od sirupa, sprejeva do tableta i krema za topikalnu upotrebu kod kožnih alergija. Kortikosteroidi su visokoefikasni lekovi za alergije, ali se moraju uzimati redovno, često svakodnevno, da bi bili od koristi – čak i kada se simptomi alergija povuku. Osim toga, može proći jedna do dve nedelje pre nego što se oseti potpuni efekat leka. Njihova upotreba mora biti strogo kontrolisana zbog brojnih neželjenih efekata koje izazivaju, posebno ako se duže koriste (suzbijanje rasta, katarakta očiju, dijabetes, osteoporoza).

Pored pomenutih grupa lekova, u terapiji alergijskih stanja koriste se još i stabilizatori mastocita (kromolin, nedokromil, pemirolast), modifikatori leukotrijena (montelukast), kao i sve popularnija imunoterapija, koja se smatra lekom izbora u budućnosti.

Takođe, važnu ulogu u borbi sa alergijama ima i suplementacija. Posebno se efikasnim pokazala upotreba suplemenata koji sadrže kalcijum, vitamin D, vitamin C. Upotreba probiotika je naročito važna kod topikalnih oblika alergija, kao što je atopijski dermatitis. Studije su pokazale da upotreba probiotika kod trudnica i dojilja smanjuje rizik od nastanka alergijskog dermatitisa i ekcema kod dece.

REFERENCE

  1. https://www.allergy.org.au/patients/about-allergy/what-is-allergy
  2. Zave Chad, Canadian Allergy, Asthma and Immunology Foundation, Ottawa, Ontario, US

Nacional Library of Medicine – Allergies in children

3.https://www.urmc.rochester.edu/encyclopedia/content.aspx?contenttypeid=85&contentid=p000

39

  1. Shida K. · Makino K.· Morishita A. · Takamizawa K.· Hachimura S.· Ametani K. · Sato
  2. · Kumagai Y. · Habu S. · Kaminogawa S. Department of Immunology, Tokai University

School of Medicine – Lactobacillus casei inhibits Antigen-Induced IgE secretion through

regulation of cytokine production in murine splenocyte cultures

5.https://www.webmd.com/allergies/allergy-medications , Carol DerSarkissian, MD on November

11, 2019

  1. Carlos A. Cuello-Garcia, Jan L. Brozek MD, PhD, Alessandro Fiocchi MD, Ruby Pawankar

MD, Luigi Terracciano MD, Shreyas Gandhi BHSc, Holger J. Schunemann – Probiotics for the

prevention of allergy: A systematic review and meta-analysis of randomized controller trials