Upoznajte naše super koleginice povodom Dana žena.

Danka Prokić, po obrazovanju je diplomirani farmaceut. Član je Teva tima od 2015. godine i fokusirana je u okviru Službe za korisnike na rad sa veleprodajnim lancima. Danka radi u službi koja je  jedna od klljučnih karika u snabdevanju lekovima jer, kako kaže, njihov zadatak je da pravovremeno informiše i klijente i kolege o svemu što je važno da snabdevanje teče bez zastoja. Vodi računa i o cenama lekova.

Ako veleprodaje ne budu uredno snabdevene, lekova neće biti ni u apotekama niti će biti dostupne pacijentima. Zato je važno da naš tim učini sve sa svoje strane kako bi putovanje leka do onoga kome je potreban prošlo što kraće, objašnjava Danka.

Danka dodaje da je deo karijere provela u veleprodaji i da joj je rad u Tevi dao znatno veću širinu o tome kakav put lek treba da pređe od proizvodnje do pacijenta.

Upotpunila sam svoja saznanja o tome kako se lek proizvodi, pakuje, transportuje i sada odlično znam koliko je kompleksan taj lanac i koliko je važno da svi rade svoj posao kako treba da on ne bi bio prekinut – kaže Danka dodajući da je u njenoj komunikaciji sa klijentima i kolegama najvažniije da je dobro informisana i da te informacije pravovremeno deli sa svima kojima su potrebne. Preciznost i efikasnost, dodaje ona, jednako su važne za radno mesto na kojem je i da, šta god da radi, uvek ima na umu da je lek kojim se u tom trenutku bavi nekome životno potreban.

Danka objašnjava da je u farmaceutskoj industriji od izuzetne važnosti biti timski igrač, baš zbog složenosti i osetljivosti čitavog sistema.

Govoreći o farmaciji iz ugla toga da li njome “vladaju” žene ili muškarci, Danka se priseća prvih studentskih dana i činjenice da je u njenoj generaciji od 500 studenata na fakultetu bilo samo 20 muškaraca.

Bila je to, kažu, rekordna godina u korist broja studentkinja, ali je činjenica da se taj odnos vremenom polako menjao da je sada, kako kažu na studijama farmacije odnos otprilike pola-pola – kaže Danka.

Ona smatra da farmacija nije nikako posao “rezervisan” za žene bez obzira da li je reč o ulozi u nekoj menadžerskoj ulozi, ili o radnom mestu u apoteci. Biti farmaceut je, po njenom mišljenju univerzalno zanimanje u kojem ne bi trebalo da bude favorizacije bilo koje polne pripadnosti i da kvalitet rada pojedinca na kraju zavisi od ličnih kapaciteta i performansi.

Nema tu nekih klišea vezanih za polnu pripadnost. Jedino što sam primetila, ali ne znam da li sam sasvim u pravu, je su da su žene na poslu malo izraženije ispoljavaju osećajnost – kaže Danka.

Kada je rad o Tevi u pitanju, Danka smatra da su muškarci i žene sasvim izjednačeni u svakom pogledu.

Za uspeh u karijeri, najvažnije je da čovek voli to što radi, smatra Danka.

Važno je da bude zadovoljan svojim poslom jer tek tada zaposleni može da pruži svoj maksimum. Svaki zadatak treba uraditi od početka do kraja, ne sme da bude “otaljavanja” – napominje Danka, dodajući da posvećenost poslu mora da prati i spremnost na neprestano usavršavanje.

Govoreći o privatnom životu Danka ističe da je posebno ponosna na činjenicu da je uspela da napravi ravnotežu između poslovnih i privatnih obaveza s obzirom na to da kao samohrana majka brine o jedanaestogodišnjem dečaku sa posebnim potrebama.

Uloga majke mi je najvažnija, na sreću, moj privatni život ne trpi zbog posla i obrnuto. Pronalazim vremena i sreću u svim životnim ulogama: majke, ćerke, sestre, prijateljice, koleginice. Uživam u druženjima, šetnjama, čitanju i obrazovanju – objašnjava Danka.